Propagandu o samoizolaciji šire oni koji bi da sačuvaju vlast

Safeta Biševac (Danas)

- Ako mislimo na istu stvar, to je odlična ideja. Dakle, ako mislimo da svim državama na Balkanu koje se članice UN treba dati status kandidata, onda u potpunosti podržavam tu ideju. S druge strane, moguće je da Busek misli i da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU, što bi predstavljalo veći presedan od priznavanja jednostrane nezavisnosti. Po Ahtisarijevom planu NATO je konačan organ vlasti na Kosovu. Zamislite kandidata za članstvo u EU kojeg ne priznaje 150 država na svetu, kandidata koji nije član UN i nikada neće biti, i kandidata za članstvo u EU gde najvišu vlast predstvlja vojno lice NATO-a. To ipak deluje preterano i nerealno.

  Pred Srbijom i dalje, ipak, stoji dilema da li potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zašto se tome toliko protivite ako je reč pre svega o trgovinskom sporazumu u kome se pominje Rezolucija 1244?

- Prvo nije reč samo o trgovinskom sporazumu već o jako važnom i sveobuhvatnom sporazumu koji dugoročno i pravno reguliše odnose između dve ugovorne strane, Srbije i EU. Ovaj sporazum govori i o obavezi uspostavljanja dobrosusedskih odnosa Srbije u regionu, i naravno svako će odmah pomisliti da li će se to sutra tumačiti kao obaveza Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom. Tačno je da u tekstu sporazuma stoji i Rezolucija 1244 i tu dolazimo do ključnog problema. Države EU koje su priznale jednostranu nezavisnost i tako najgrublje prekršile Povelju UN i Rezoluciju 1244 cinično saopštavaju da je nezavisnost Kosova upravo u skladu sa Rezolucijom 1244. Poučeni ovim iskustvom, a imajući u vidu da je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zaista važan i da ima dalekosežan značaj za Srbiju, moramo na krajnje odgovoran način rešiti ovo pitanje. Zato smatram da je pravi i jedini ispravni put da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dopunimo samo jednom rečenicom kojom se potvrđuje da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.

  Pošto je većina članica EU priznala jednostranu nezavisnost Kosova, koliko je taj zahtev realan?
- Ako zahtev nije realan, to onda treba da saopšti zvaničan Brisel. Građani Srbije moraju da znaju odgovor na ovo pitanje. Ništa ne sme da ostane prikriveno. Srbija i svaki njen građanin mora tačno da zna šta mi sa EU potpisujemo i da li istovremeno potpisujemo nastavak integracija i nezavisnost Kosova. Nikada i niko u ime Srbije ne može da potpiše međunarodni sporazum za koji svaki naš građanin nije potpuno siguran šta taj sporazum znači. Rezolucija koju je usvojila Narodna skupština 26. decembra 2007. godine izričito zabranjuje da se sa EU potpiše sporazum koji nije u funkciji potvrde da je Kosovo sastavni deo Srbije. Uveren sam da je pravo rešenje da se sporazum kao što sam rekao dopuni jednom i važnom rečenicom, i u tom slučaju takav sporazum bi garantovao stabilnost i bio opšteprihvaćen u Srbiji.

  Tvrdite da niste za samoizolaciju, da je Srbija deo Evrope, te je prirodno da nastavi proces evrointegracije. Kako je to moguće ako budemo pred izborom Kosovo ili Evropa? Da Srbija ne ostane i bez Evrope i bez Kosova?
- Srbija nikada neće ostati bez Kosova osim ako sama Srbija ne prizna ovu NATO tvorevinu. Verujem da u Narodnoj skupštini Srbije nikada neće biti većine za takvu odluku. Jedan strani političar je dobro rekao da nije i ne može biti Srbija izolovana, već je lažna država Kosovo više nego izolovana jer više od 150 država priznaje Srbiju u njenim legitimnim međunarodnim granicama. Što se tiče propagande o samoizolaciji reč je, nažalost, o pokušaju da se u Srbiju ponovo uvede zastrašivanje građana kao najgori način čuvanja vlasti. Srbija zaista mora biti slobodna i demokratska zemlja i jednom zauvek mora prestati zastrašivanje građana da će biti smak sveta ako dođe do smene vlasti. Ključni princip demokratije je izborna smenljivost vlasti i veoma je opasno zaboraviti na ovaj princip.

  Šta je alternativa ukoliko Srbija ne nastavi put ka EU? Rusija je daleko, a uskoro ćemo biti okruženi državama članicama NATO, EU ili kandidatima za članstvo?
- Sve partije u Srbiji su se izjasnile za evropske integracije i oko toga nema ni najmanjeg spora. Spor nastaje oko pitanja da li je reč o celoj ili prepolovljenoj Srbiji na tom evropskom putu. Nikada Srbija neće ući ni u EU ni bilo gde drugde ako se odrekne jednog dela teritorije. Jer, ako se danas odreknemo Kosova, sutra ćemo se po tom principu i uspostavljenom običaju odreći Vojvodine, a prekosutra nekog trećeg dela naše zemlje. Na kraju više neće biti ništa od Srbije, pa ona neće nigde ni ući. Zato kao što za građane Francuske ili Argentine samo Francuska i Argentina nemaju alternativu, tako i za nas samo Srbija nema alternativu. Polazeći od ovog principa mi hoćemo i želimo odgovorno da razgovaramo sa EU i sa svima drugima o našim međusobnim odnosima. Da ne govorim o tome da smo posebno zainteresovani za jačanje ekonomske saradnje sa zemljama EU.

  Do sada je oko 35 država priznalo nezavisnost Kosova. Očekujete li da taj broj poraste?
- Cilj SAD i NATO je bio da u prvih mesec dana 100 država prizna jednostranu nezavisnost. Vršili su neviđen pritisak na sve države da prekrše Povelju i Rezoluciju 1244, ali njihov učinak se sveo na 35 država koje su pokleknule pred ovom politikom sile. Pošto SAD i NATO neefikasno troše ogromnu energiju kako bi naterale neku zemlju da prizna postojanje lažne države, verujem da im se stalno vrzma misao kako bi sve muke nestale kada bi nekako izmamili makar i indirektan potpis Srbije. Najnoviji pokušaj je sa Solaninim sporazumom koji se nudi na potpisivanje za Uskrs. Računaju da bi sa nekim potpisom Srbije krenuo da se podiže ovaj sadašnji mali broj država.

  Vi i Tomas Flajner ste pominjali razne mogućnosti pokretanja sudskih sporova protiv zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. Koja je najizglednija varijanta i šta bi Srbija time dobila?
- Tomas Flajner je izuzetan stručnjak koji zaista ima svetski autoritet i ugled. Često razgovaram sa njim šta je najbolje da uradimo i koji je najbolji put za ostvarivanje naših interesa. Naš zajednički je stav da Srbije mora da pokrene tužbe pred Međunarodnim sudom pravde i verujem da će to nova vlada odmah i uraditi. Najjače oružje koje Srbija ima u odbrani Kosova je međunarodno pravo. Od samog početka sam to postavio kao prvo načelo naše kosovske politike i potpuno prirodno i logično proizilazi da iz tog našeg uporišta sada preuzmemo dalji korak i saglasno međunarodnom pravu tužimo države koje su protivpravno priznale postojanje države na teritoriji Srbije.

  Da li će Srbija organizovati održavanje izbora 11. maja i u srpskim sredinama na Kosovu, pored protivljenja Unmika? Neki međunarodni predstavnici tvrde da bi to bilo suprotne Rezoluciji 1244?
- Na prethodnim predsedničkim, kao i na prethodnim parlamentarnim izborima, kao i na referendumu za Ustav Srbije potpuno normalno su učestvovali i naši građani na Kosovu i Metohiji. Tako će se i sada 11. maja održati parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu i Metohiji.

  Kada će Srbija vratiti ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova?
- Posle podizanja tužbi pred Međunarodnim sudom pravde treba sagledati i sled svih naših daljih koraka.

  Vaša koalicija u ovoj kampanji uglavnom napada DS i govori o Kosovu. Zašto su ostale aktuelne teme, skupoća ili napadi na sudije, na primer, u drugom planu?
- Pošto sam odlučio da vratimo narodu mandat i da se raspišu izbori jer sam izgubio poverenje u bivše koalicione partnere DS i G17 da su spremni da nastavimo da vodimo dosadašnju državnu politiku u odbrani Kosova, sasvim je prirodno da je to u izbornoj kampanji jedna od glavnih tema. Pretpostavljam da se desilo da je opozicija oborila Vladu da bi onda to bilo sasvim drugačije. Naravno, tu su i druge teme jer smatram da nova državotvorna i nacionalna vlada ima četiri važna cilja. Pored Kosova i ulaska celovite Srbije u EU, tu su još i dva podjednako važna cilja. Reč je o snažnom ekonomskom razvoju Srbije i socijalnoj pravdi, kako bi naši građani živeli bolje. Četvrti cilj je još odlučnija borba protiv kriminala i korupcije, jer moramo živeti u pravnoj sigurnosti i pavnoj državi. Ova četiri cilja nove vlade vidim kao međusobno povezane i kao jednu jedinstvenu celinu. Radi se o dobru Srbije i dobrobiti svih naših građana.

  Nedavno ste u Beogradu razgovarali sa predsednikom i potpredsednikom Evropske narodne partije Vilfridom Martensom i Viktorom Orbanom. Da li je tačno ono što su neki mediji objavili da su vas ubeđivali da nikako ne formirate koalicionu vladu sa SRS nakon 11. maja i da se "vratite" na evropski put?
- Neki mediji su najpre javili da je DSS izbačena iz EPP. Posle demantija koji je stigao iz EPP pojavile su se nove intrige kako će predsednik EPP doći u Beograd da DSS, kako kažete, vrati na evropski put. Posle sastanka DSS je izdao saopštenje u kome je navedeno tačno o čemu smo razgovarali, i time smo verovatno razočarali sve koji su očekivali da je uopšte moguće da se u međunarodnoj partijskoj saradnji između DSS i njenih partnera vodi takva vrsta razgovora. Druga stvar je što bi naravno Martens voleo da DSS pobedi partije koje pripadaju konkurentskoj Socijalističkoj internacionali. Kada razgovaramo mi za njih imamo i jedno posebno ime, ali da o tome sada ne govorim.